Učenica Škole za dizajn Tara Tomić, treća godina, smer Likovni tehničar, od početka školovanja pokazuje izuzetne rezultate na predmetu Crtanje. Aktivna je i u drugim oblastima, učestvuje na školskim takmičenjima, vanškolskim aktivnostima, konkursima, radionicama. Ljubitelj je crtanja i slikanja, umetnosti uopste.

Tema ili oblast proširenja iz oblasti predmeta Crtanje, delimično je u skladu sa planom i programom, treće godine, gde je akcenat na Portretu, studiji ljudske glave. Umesto čoveka koji trebalo da bude tema njenog istraživačko crtačkog zadatka, Tara se opredeljuje za pticu koja joj svojim postojanjem i kroz razne oblasti umetnosti postaje objekt umetničkog proučavanja i istraživanja. Klasičnim crtačkim tehnikama, olovka, ugalj, bojice,tuševi ili digitalni mediji u rukama ove mlade čarobnice, vode nas u mistični i raskosni svet ove ptice, fantastične ambijente, simbole i likovne elemente složene na poseban način.

Vrana kroz Tarine kompozicije poput nekog nestvarnog mitckog bića, čas ilustrativno, čas skoro apstrahovano bogatom teksturom, majstorski obrađenog perja, kroz neizbežan pokret, čak portretski pogled, virtuoznim letom navodi nas vešto na ponovno konzumiranje i percepciju stereotipa, sveta i prirode oko nas.
Kako i sama kaže:

“Vrane se danas u većini društava smatraju simbolom smrti i nesreće. Da li zbog boje koja predstavlja tamu i jedno mračno biće ili njene tajnovitosti, ali mnogi o vranama misle kao o nosiocima lošeg predskazanja. U određenim kulturama, što nalažu stari nordijski mitovi, to jeste tačno, ali putovanjem kroz istorijske spise, legende i mitove raznih kultura i civilizacija otkrivamo da je to ipak prozivod savremenih pogleda i stavova. Vrana je nekada smatrana plemenitim, prelepim bićem, simbolom sreće i mudrosti. Ona je bila izvor magijskog života, mističnosti i inteligencije. U istočnjačkim, azijskim kulturama ova ptica smatrana je oličenjem božanstva koje ljudima daruje sunce i svetlost. Kroz kineske mitove i legende ova predstava vrane širi se na Japan i Koreju, gde umetnici prikazuju vranu kao tronogo božanstvo sa obeležjem svetlosti. Starim Grcima vrane su donosile sreću i bile izvor proročanstva. Ona je bila izvor drevne mudrosti i magija, u indijanskim legendama, a Keltsko religijsko predanje i mitologiju obeležila je boginja lepote i ljubavi Branven – žena sa maskom vrane. Pojava vrane obeležila je mnoge kulture, ne samo kroz mitove i legende već i poučne anegdote, basne, ilustracije. Kod Indijanaca vrane su bile značajan deo kulture svakog plemena. Neki su ih smatrali lopovima, neki prevrantima, dok se u velikom broju plemena vrana smatrala bićem koje je osnovalo svet. Vrane su kao inspiracija poslužile mnogim umetnicima i književnicima. One su se našle na platnima Pabla Pikasa, Van Goga, Kaspara Davida Fridriha i mnogih drugih i obeležile razne umetničke periode i pravce. Predstava vrane kretala se od najranijih prikaza tronoge kineske vrane, preko trookih vrana sa ključevima i detelinom kao simbola proročanstva i sreće, pa sve do savremenih realnih i apstraktnih prikaza vrana. Moja inspiracija za ove radove leži upravo u pogrešnom mišljenju koje ljudi imaju o vranama, ali i njihovoj neprikosnovenoj inteligenciji i osobinama koje nisu karakteristične za ostale životinje. Vrane odlikuju mudrošću i razmišljanjem karakterističnim za način na koji funkconiše čovek. Imaju sposobnost da analiziraju i pamte ljudske likove, do te mere da prepoznaju ljude prilikom ponovnog susreta. Razvijenost njihove vrste leži u mnogim faktorima. Smrt drugih vrana obeležavaju ritualom nalik sahranama koji podrazumeva okupljanje vrana oko tela, takodje u stanju su da ustanove životinju ili čoveka koji je pokušao da im naudi i vrate mu sličnom merom poput gađanja kamenjem. Imaju razvijenu sposobnost razmišljanja i racionalnim solucijama dolaze do razrešenja problema. To su ptice koje gaje veliku međusobnu vezanost.

Vrane su vrsta ptice koja je možda najneshvaćenija od strane ljudi. To nas sprečava u uviđanju toga koliko je ona zapravo inteligentno i razvijeno biće i slična samim ljudima, ali i jedna prelepa i elegantna ptica.”

Mentor prof. Crtanja, Marija Đurić