O rečenicama sa “tako da”


Osnovno značenje lekseme “tako” je priloško. Njime se obično ukazuje na način vršenja radnje (npr: Zašto tako radiš) ili se upućuje na visok stepen osobine (npr: Tako si lepa).
U sprezi sa rečju “da” (tako + da) prilog “tako” unekoliko gubi svoju osnovnu funkciju i, u srpezi s sa “da”, poprima ulogu veznika. Nastala konstrukcija služi da spoji dve rečenice. Iz sadržaja jedne (glavne) rečenice proističe kao prirodna posledica sadržajj druge (zavisne) rečenice, dakle, reč je o posledičnom odnosu među rečenicama:
Danas putujem, tako da se sutra nećemo videti (posledica putovanja je izostanak viđenja).
Konstrukcija “tako da” i njena upotreba u (posledičnim) rečenicama ovog tipa je validna.
Postoje i drugačiji tipovi rečeničnih izraza, koji se razlikuju od pomenutog slučaja:
Zgrada je oronula tako da se mora srušiti.
Umesto “tako da” ovde se može upotrebiti samo posledični veznik “da”, ali i veznici “te”, “pa”:
Zgrada je oronula da se (te se, pa se) može srušiti.
Kada je jasno (i bez veznika) da značenje posledice (ishoda) jedne rečenice proističe iz sadržaja druge (prethodne) rečenice, može se upotrebiti sledeća varijanta:
Novim vođom nisu bili svi zadovoljni, dolazi do prvog raskola (primer iz “Politike”).
U rečenicama ove vrste često se ne oseća posledični karakter veze, tako da ih možemo razumeti kao naporedno saopštenje dveju međusobno neuslovljenih rečenica:
Zgrada je oronula. Mora se srušiti.
Opravdane su stilske intervencije kada se “tako”, kao korelativni prilog, upotrebljava kao odredba glagola rečenice, a veznički element “da” svodi se na to da sam označi posledično-veznički odnos odgovarajućih rečeničnih sadržaja:
Noga ga tako boli －da nemože hodati (bolje nego: Noga ga boli tako da ne može hodati). Prilog “tako” upotrebljen je kao determinativ glagola (boleti), a “da” kao posledični veznik (u značenju: otuda, zbog toga, stoga).
Sličan postupak može se upotrebiti i u slučajevima u kojima kvalifikatori upućuju na intenzitet vršenja radnje ili svojstva nekakvog pojma, iz kojih proističe posledica:
Toliko viče －da se sve ori (a ne i: Viče toliko da －sve se ori).
U sledećem primeru posledični veznik “tako da” može se izbeći:
U centru pažnje (filma “Soba moga sina”) je prosečna italijanska porodica tako da postoji izvestan balans među likovima koji čine tu porodicu čine.
Veznik “tako da” može se izbeći, budući da “balans među likovima” ipak nje prirodna －posledica “prosečne porodice”.

(E. Fekete, “Jezičke doumice”)
Prilog je preuzet sa:
https://pixabay.com/photos/laptop-keyboard-hands-hand-2548105/