Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama
Veselin Čajkanović

Veselina Čajkanovića smatraju prvim istoričarem religije. Prvi je srpski naučnik, koji je savremenim metodama u okviru svetske nauke o religiji sistematski proučavao srpsku mitologiju i religiju. Baveći se rekonstrukcijom srpske mitologije i religije, postavio je osnovu za dalja istraživanja. Njagovo delo prevazilazi okvire srpske nauke, te se kao dragoceno pokazuje i u proučavanju mitologije i religije drugih naroda, naročito susednih.
“Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama” samo je jedno od značajnih dela Veselina Čajkanovića. Кako i sam naslov nagoveštava, delo se ne može posmatrati kao običan rečnik. Nesumnjivo, priparada redu stručne i naučne literature. Objedinjava znanja iz nekoliko naučnih oblasti: religije, mitologije, folklora, književnosti, etnologije, lingvistike, arheologije. Vuk Кaradžić je u “Srpskom rječniku” započeo s prikupljanjem folklornih podataka u objašnjavanju pojmova. Čajkanović je ovu metodu razvio i usavršio, dajući dragocenu građu naučnicima koji dolaze posle njega.
Evo pirmera: Milan Šipka poziva se na Čajkanovićev Rečnik baš kada govori o izrazu “pao s kruške”. Rečnik Matice srpske prepoznaje i frazem “kao s kruške”. “Odgovarati kao s kruške” značilo bi odgovarati nabusito i neljubazno.
Dajući odgovor na pitanje zašto se ove negativne osobine povezuju baš s drvetom kruške, Šipka se poziva na Čajkanovića i delo “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”. Pod odrednicom kruška u Rečniku navodi se da sledeće: u narodnim pripovetkama ispod kruške okupljaju đavoli, a na njoj je veštica. Кruška je u našem narodu bila na zlu glasu. Iako je u staroj religiji gotovo imala bolji ugled i izvestan kult, u narodu se zadržalo demonsko, senovito svojstvo kruške.
Čajkanović navodi primere u kojima je očigledno da je narod biljkama pripisivao natprirodnu snagu, koristio ih u obredima i vračanjima. Govoreći o običajima i verovanjima srpskog naroda prevashodno, ali i o drugim indoevropskim narodima.
Navodio je i lekovita svojstva biljaka, opisujući način upotrebe u lečenju. Često navodi stihove naših narodnih pesama. Nazivi biljaka, pored srpskog, dati su na još dva jezika, na latinskom i nemačkom.
Čajkanovićev “Rečnik srpskih narodnih verovanja o biljkama”, osim što je podesan za naučna istraživanja, neprocenjivo je važan i stvaraocima. Pesnici su naročitu pažnju posvetili delima Veselina Čajkanovića, upravo zbog slikovitosti u izrazu i samim slikama koje Čajkanović opisuje.
Stoga bi ovo delo bilo moglo biti korisno i likovnim umetnicima. Prilog preuzet sa: https://pixabay.com/photos/chamomile-flowers-nature-plant-3348241/